Анализа утицаја буке на стање животне средине у Бањој Луци уз помоћ ГИС алата

Аутори:

Игор Кузмановић, igor_k@live.com

Милорад Божић, milorad_bozic@hotmail.com

Семинарски рад одбрањен из предмета Методе анализе географских података на мастер студију Геоинформатика Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. На ГИС форуму, којег организује ГИС центар Србије, одржаном 17.05.2016. године у Београду презентовани рад је добио Награду за најбољи студентски рад.

 

АПСТРАКТ

Рад, на тему Утицај буке на стање животне средине у Бањој Луци, представља један аналитички приказ штетног дјеловања буке на стање животне средине у одређеним градским зонама, користећи се ГИС алатима. На самом почетку рада дефинисана је бука као појам и потенцијални загађивач животне средине. Подаци који су били на располагању су егзактни, добијени из Локалног акционог плана (ЛЕАП) за Бања Луку. Мјерне станице су постављене на двадесет унапријед одређених локација у граду. Избор локација зависио је од концентрације становништва, важнијих саобраћајница, станица за путнике и слично. Задатак је био да се изврши поређење добијених са граничним вриједностима, које су одређене Правилником о дозвпљеним границама интензитета звука и шума („Службени лист“ СРБиХ број 46/89). За анализу су коришђене дневне и ноћне вриједности. Користећи добијене резултате, методом интерполације у Quantum GIS, графички су представљена кризна жаришта у граду. Добијени резултати су дефинисани у закључку самог рада. Одређене су тачке највеће вриједнпсти, које дугорочно могу оставити посљедице по локално станпвништо.
Кључне ријечи: бука, Бања Лука, животна средина, интерполација.

УВОД

Бука као загаживач животне средине представља свакодневни проблем са којим се човјек суочавао и тежио да њоме управља и да је контролише. Основни фактор повећања загађења животне средине буком јесте управо антропогени фактор, односно човјек са својим свакодневним и несмотреним активностима.

Тема овог рада је Анализа утицаја буке на стање животне средине града Бања Луке уз помоћ ГИС алата. Кроз рад ће бити приказано шта је то бука и утицај буке као загађивача, затим биће приказани подаци који су добијени мјерењима на терену и основне законске регулативе дозвољеног нивоа буке за одређена подручја града. Ти подаци ће затим бити анализирани и представљени картографски. Навешће се и могући утицају буке на здравље становништва, те дати одређене мјере за могућности заштите животне средине од утицаја буке.

Основни циљ овог рада је анализирати географске податке и картографски их представити. За то  је кориштен рачунарски софтвер Quantum GIS. Карте су изведене на основу улазних података, методом интерполације, користећи опцију Raster – Interpolation и методу интерполације Inverse Distance Weighting (IDW). Ови подаци су приказани картографски.

 

БУКА

Проблематика буке у склопу заштите и унапређивања животне средине заузима значајно мјесто. Комунална бука је увијек представљала веома важан пробем у животној средини са којим се човјек суочавао и тежио да њом управља и да је контролише. Комунална бука се дефинише као бука коју стварају сви извори буке на отвореном простору:

  • саобраћај (друмски, жељезнички и авио);
  • грађевинске машине (извођење јавних радова);
  • индустрија;
  • машине за кућну употребу;
  • спортске активности, концерти, забавни паркови, аларми…

Урбана средина је посљедних деценија оптерећена буком, која се повећава у просјеку  10 – 12dB годишње. Градску буку чини хаотични збир звукова који потичу од различитих и многобројних извора, а који се међусобно разликују по висини, интензитету и трајању. Европски и свјетски стандарди третирају буку као једног од највећих загађивача радне и животне средине. Око 26 % становника ЕУ, који живи у градовима, изложено је великом буком из околине, а око 4% становника има трајне проблеме са слухом усљед прекомјерне буке.

Шта је то бука?

Бука је описана као звук без прихватљивог музичког квалитета, или као непожељан звук. Бука настаје неправилним вибраторним треперењем чврстих тијела, течних и гасовитих флуида, чије се осцилације преносе до нашег уха. Људско ухо не открива све звукове. Оно је способно да прими спектар звука од око 16 до 20 000Hz. Звучне таласе мање од 16Hz човјек не чује (спадају у област инфразвука, а региструју се као потреси – вибрације). Фреквенције веће од 20 000Hz човјек, такође, не чује – оне се називају ултразвуком. Ухо човјека не прима подједнако све таласне дужине звучног спектра. Најбоље се чују звуци таласних дужина којима одговарају фреквенције између 500 и 4 000Hz.

 

МЈЕРЕЊЕ ИНТЕНЗИТЕТА БУКЕ НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА БАЊА ЛУКЕ

Мјерне станице

Подаци који се користе у овом раду добијени су снимањем интензитета дневне и ноћне буке, односно урађено је 24-часовно мјерење нивоа буке на свакој локацији. Локације на којима је извршено мјерење буке су:

  1. Клинички центар
  2. Хирургија – стара болница
  3. Трг „Крајине“
  4. Народно позориште
  5. Западни транзит
  6. Источни транзит
  7. Ребровачка црква
  8. Аутобуска станица
  9. Жељезничка станица
  10. Основна школа „Иво Андрић“
  11. Основна школа „Георги Стојков Рајковски“
  12. Основна школа „Бранко Ћопић“
  13. Вртић „Јежева кућића“
  14. Хотел „Босна“
  15. Хотел „Дамјан“
  16. Хотел „Фиренца“
  17. Дворана „Борик“
  18. Дворана „Обилићево“
  19. Парк „Петар Кочић“
  20. Парк „Младен Стојановић“

 

mjernestanice

Карта 1. Мјерне станице интензитета буке на подручју града Бања Луке

Локације мјерних станица интензитета буке на подручју града картиране су у програму  Quantum GIS, методом полигоних тачака. Већина локација, као што се може примјетити на карти, се налази у ужем центру града. Ту су још и локације код одређених школских, предшколских те болничких објеката, већих градских раскрсница као и локације аутобуске и жељезничке станице, које се налазе ван центра града.

 

Дозвољене вриједности нивоа буке

Према правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума („Службени лист“ СР БиХ број 46/89) у сљедећој табели су приказани дозвољени нивои вањске буке.

Табела 1. Дозвољени нивои вањске буке према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума („Службени лист“ СРБиХ број 46/89)

Подручје

(зона)

Намјена подручја Највиши дозвољени нивои вањске буке(dBA)
Еквивалентни нивои Leq Вршни нивои
Дан Ноћ L10 L1
I Болничко, љечилишно 45 40 55 60
II Туристичко, рекреационо, опоравилишно 50 40 60 65
III Чисто стамбено, васпитно – образовне и здравствене институције, јавне зелене и рекреационе површине 55 45 65 70
IV Трговачко, пословно, стамбено и стамбено уз саобраћајне коридоре 60 50 70 75
V Пословно, управно, трговачко, занатско, сервисно 65 60 75 80
VI Индустријско, складишно, сервисно и саобраћајно подручје без станова 70 70 80 85
Напомена:

1.       У смислу овог правилника дан је од 06:00 до 22:00, а ноћ од 22:00 до 06:00 сати.

2.       Вршни нивои L10 и L1 су они нивои буке, који су прекорачени у трајању од 10%, односно 1% укупног времена мјерења, односно периода дан или ноћ

Извор: Локални еколошки план (ЛЕАП) за Бања Луку, 2009. година, Бања Лука

Из Табеле 1. можемо видјети да су дозвољени нивои интензитета буке одређени у односу на одговарајућу намјену простора, односно подручја.

 

АНАЛИЗА ДОБИЈЕНИХ ПОДАТАКА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА НИВОА БУКЕ НА ПОДРУЧЈУ ГРАДА МЕТОДОМ ИНТЕРПОЛАЦИЈЕ

Интерполација представља поступак прогнозирања вриједности атрибута у одређеној локацији, којој недостаје узоркована тачка, а на основу мјерења извршених у тачкама које су у оквиру истог подручја. Као што је већ наведено, за потребе овог рада, анализирана су мјерења интензитета нивоа буке на подручју града Бања Луке у дневном и ноћном термину.

 

Табела 2. Измјерене и граничне вриједности нивоа буке

Клинички центар 57 41 45 40
Хирургија – стара болница 63 45 45 50
Трг „Крајине“ 67 56 60 50
Народно позориште 69 55 60 50
Западни транзит 71 58 60 50
Источни транзит 69 55 60 50
Ребровачка црква 68 54 60 50
Аутобуска станица 72 69 70 70
Жељезничка станица 63 51 70 70
ОШ „Иво Андрић“ 67 45 55 45
ОШ Георги С.Рајковски 64 42 55 45
ОШ „Бранко Ћопић“ 63 46 55 45
Вртић „Јежева кућића“ 64 48 55 45
Хотел „Босна“ 65 53 60 50
Хотел „Дамјан“ 60 50 60 50
Хотел „Фиренца“ 65 53 60 50
Дворана „Борик“ 58 46 55 45
Дворана „Обилићево“ 57 47 55 45
Парк „Петар Кочић“ 61 51 55 45
Парк „Младен Стојановић“ 60 46 55 45

Извор: Локални еколошки план (ЛЕАП) за Бања Луку, 2009. година, Бања Лука

 

У табели 2.  редом се налазе измјерене дневне и ноћне вриједности нивоа буке, као и дозвољене граничне вриједности. Можемо да упоредимо одступања добијених резултата мјерења у односу на дозвољене граничне вриједности.

Методом интерполације, користећи опцију Raster – Interpolation и методу интерполације Inverse Distance Weighting(IDW), ови подаци су приказани картографски.

 

interpolacija

Карта 2. Интерполација дневних вриједности интензитета букe

interpolnoc

Карта 3. Интерполација ноћних вриједности интензитета буке

 

Ако погледамо Карту 2. можемо закључити да су највеће вриједности нивоа буке измјерене на великим раскрсницама у граду, самом центру града, те аутобуској и жељезничкој станици. Најмање вриједности су измјерене у зони клиничког центра и парка „Младен Стојановић“, и у осталим зонама изван центра града.

Анализирајући Карту 3. и упоредивши је са картом дневних вриједности интензитета буке, примјетне су разлике. Највеће вриједности измјерене су на локацији аутобуске и жељезничке станице у центру града, с тим да су те вриједности мање од дневних. Нешто више вриједности су забиљежене уз саобраћајнице док су у осталим зонама углавном мање вриједности.

Када сумирамо резултате мјерења нивоа буке и упоређивања са дозвољеним вриједностима може се примјетити да постоје прекорачења дозвољених вриједности, што је посебно примјетно у току дана на већини мјерних локација.

Оно на шта треба обратити пажњу је то да су мјерења нивоа буке код опоравишних, васпитно – образовних, рекреационих и јавних површина показала да је измјерени ниво буке изнад дозвољених вриједности.

 

ЗАКЉУЧАК

Задатак рада био је анализирати утицај буке на стање животне средине града Бања Луке. Основни циљ рада био је те податке картографски представити и текстуално анализирати.

Улазни подаци су добијени мјерењем на терену на више локација на подручју града у дневном и ноћном термину. Анализирани су у односу на законом прописане вриједности нивоа буке за различита подручја града. Кориштен је рачунарски софтвер Qauntum GIS и метода интерполације.

На основу прикупљених података на терену, њиховим анализирањем и представљањем на картама, можемо закључити да на подручју града на већини мјерних локација постоји повећан интензитет буке у односу на законом дозвољене вриједности. Те вриједости су повећане углавном у дневном периоду, међутим на појединим локацијама и у ноћном термину постоје прекорачења. На повећан ниво буке у ужем дијелу града утиче висок интензитет саобраћаја, употреба технички неисправних аутомобила те лоша путна подлога. У ноћним терминима поред саобраћаја утицај имају и угоститељски објекти. Један од најчешћих узрочника буке у урбаним дијеловима Бања Луке је лоша комбинација пословно-стамбеног простора.

Оно на шта посебно треба скренути пажњу је да су мјерења нивоа буке код опоравишних, васпитно – образовних, рекреационих и јавних површина показала да су измјерени нивои буке изнад дозвољених граничних вриједности.

Комбинацијом неких од могућих мјера за смањење утицаја буке на здравље становништва потребно је утицати на побољшање постојећег стања.

 

ЛИТЕРАТУРА

  • Локални еколошки план (ЛЕАП) за Бања Луку, 2009. година, Бања Лука.
  • Софтвер Quantum GIS

СПИСАК ПРИЛОГА

  • Табела 1. Дозвољени нивои вањске буке према Правилнику о дозвољеним границама интензитета звука и шума („Службени лист“ СР БиХ број 46/89);
  • Табела 2. Вриједности дневног и ноћног нивоа буке на територији града;

 

  • Карта 1. Мјерне станице интензитета буке на подручју града Бања Луке;
  • Карта 2. Интерполација дневних вриједности интензитета буке;
  • Карта 3. Интерполација ноћних вриједност интензитета буке.


Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *